KAKAO BLUES
Igra se nastavlja na čudesan način
Noć je nova
Moja žena stvara magiju od kakaoa
Ima ukus vremena.
Žedan sam za sokove svih postojećih voćnih stabala
Imaju ukus prostora.
Ali ne mogu da mešam ukuse.
Noći su kratke i hladne,
i mi smo budni umesto da žudimo
Dani su dugi poput detetovog sna
Kao opijena mladost
Vreme je beznačajno na mnogo načina.
Uvijek tražimo nemoguće
Bez izuzetaka.
Ali igra se nastavlja i važno je ostati u njemu
Da imamo volju
Da imamo volju.
Kakao je savršen
Ponekad je ona savršena
i njeni pokreti probudili su mi metafizički prostor.
Igra se nastavlja kao animirani film
Kao lažni orgazam
Kao kataklizmа
Igrali smo igru koju igramo
do kraja noći
KADA SE PONOVO SASTANEMO
Za Borisa Jovanovića - Kastela
Kada se ponovo sastanemo
Biće na obali mora:
Miris soli probudiće naše misli
I duvaće vetrovi iz Mediterana
More će podrijeti poetiku vremena
I mi ćemo znati da smo jednom bili tu.
Kada se ponovo sastanemo
To će biti pored tvoje kuće od mora:
Dok pijemo bijelo vino, sanjaćemo isti san
Naši otisci će ućutati u pesku
More će podrijeti poetiku vremena
I mi ćemo znati da je svaki od naših sastanaka sudbinski.
BUĐENJE
Iz ljuske sunca
budi se vreme.
Samo trenutak je svestan
za njegovo postojanje.
Moje želje su zabilježene u vreme
i odbijam da ih nazovem misli.
Iz ljuske vremena
budi se sunce.
Samo je san svjestan
za njegovo postojanje.
Moje misli apsorbuju sunce
i odbijam da ih nazovem želje.
POVRATAK
Nekoliko puta sam se predao vama
Možda ću u budućnosti pokušati ponovo da prestanem.
Ali u mom poricanju postoji povratak
I zato se bezbroj puta vraćam
Mada sam samo odustao nekoliko puta.
Šta ako je moj otkaz navika?
A šta ako je moj povratak navika?
Onda, po navici, umirem
Po navici ću se vratiti.
Moje želje će se hraniti.
I opustiću ih okolo
misleći da sam mudar,
i zapravo sam naučio da se naviknem na to:
od svega i od ničega, od dobrog i zla.
Nekoliko puta sam se predao na vas
I znam tačno zašto sam odustao
i sećam se svakog odricanja
Kao što se sećam svakog povratka.
I sada se vraćam ponovo.
Možda ću u budućnosti pokušati ponovo da prestanem
Ali to će biti samo detinjasta prevara s tobom
I ponovo ću biti dete.
Odrastao ću dok se smanjujem
Moje želje će biti nove
i ponovo ću biti srećan
Kako sam sad srećan
Dok se vratim tebi.
NOĆNI VOZ
Noćni voz
bio je prolaz između dva puta:
šta je bilo
i šta je dolazilo.
Šetao je iza noći
poput sove koja ide iza tišine.
I nesvesno smo prešli
sa druge strane dana.
Noćni voz
imao je puno imena
I u svemu je bilo biće ništavstva.
Šetali smo iza noći
a put je bio prazan pred nama.
Zbog toga je bilo lako zaboraviti
šta je ostalo u noći.
Ponekad
njegova sirena se čuje u snu
Zato što vreme ima dva prolaza
Jedan za juče
i jedan za sutra.
ČEKANJE
Voz je odložen na sat
i pretpostavke da će se pojaviti
na levoj ili desnoj strani
bile su relativne kao sećanje na detinjstvo.
Čekanje na voz bilo je skoro isto
kao da čekamo voljenog da izađe iz kupatila.
Svi smo ćutali
i našli smo se u tišini,
kao što je bila noć
u svemiru.
Voz je kasnio
a osnovna je bila potreba
G. Beckett je ovde.
Deluzije su stvorene sa distance
a crvene saobraćajne sijalice bile su
sve više poput nasmijanih usana,
jer je kašnjenje bilo smešno
kao upornost u našem čekanju.
Zapalio sam cigaretu
i pomislio sam šta radiš sada.
Možda čekaš me na kraju pruge.
Naslovna slika Kristijan Urgal
Ima ukus vremena.
Žedan sam za sokove svih postojećih voćnih stabala
Imaju ukus prostora.
Ali ne mogu da mešam ukuse.
Noći su kratke i hladne,
i mi smo budni umesto da žudimo
Dani su dugi poput detetovog sna
Kao opijena mladost
Vreme je beznačajno na mnogo načina.
Uvijek tražimo nemoguće
Bez izuzetaka.
Ali igra se nastavlja i važno je ostati u njemu
Da imamo volju
Da imamo volju.
Kakao je savršen
Ponekad je ona savršena
i njeni pokreti probudili su mi metafizički prostor.
Igra se nastavlja kao animirani film
Kao lažni orgazam
Kao kataklizmа
Igrali smo igru koju igramo
do kraja noći
KADA SE PONOVO SASTANEMO
Za Borisa Jovanovića - Kastela
Kada se ponovo sastanemo
Biće na obali mora:
Miris soli probudiće naše misli
I duvaće vetrovi iz Mediterana
More će podrijeti poetiku vremena
I mi ćemo znati da smo jednom bili tu.
Kada se ponovo sastanemo
To će biti pored tvoje kuće od mora:
Dok pijemo bijelo vino, sanjaćemo isti san
Naši otisci će ućutati u pesku
More će podrijeti poetiku vremena
I mi ćemo znati da je svaki od naših sastanaka sudbinski.
BUĐENJE
Iz ljuske sunca
budi se vreme.
Samo trenutak je svestan
za njegovo postojanje.
Moje želje su zabilježene u vreme
i odbijam da ih nazovem misli.
Iz ljuske vremena
budi se sunce.
Samo je san svjestan
za njegovo postojanje.
Moje misli apsorbuju sunce
i odbijam da ih nazovem želje.
POVRATAK
Nekoliko puta sam se predao vama
Možda ću u budućnosti pokušati ponovo da prestanem.
Ali u mom poricanju postoji povratak
I zato se bezbroj puta vraćam
Mada sam samo odustao nekoliko puta.
Šta ako je moj otkaz navika?
A šta ako je moj povratak navika?
Onda, po navici, umirem
Po navici ću se vratiti.
Moje želje će se hraniti.
I opustiću ih okolo
misleći da sam mudar,
i zapravo sam naučio da se naviknem na to:
od svega i od ničega, od dobrog i zla.
Nekoliko puta sam se predao na vas
I znam tačno zašto sam odustao
i sećam se svakog odricanja
Kao što se sećam svakog povratka.
I sada se vraćam ponovo.
Možda ću u budućnosti pokušati ponovo da prestanem
Ali to će biti samo detinjasta prevara s tobom
I ponovo ću biti dete.
Odrastao ću dok se smanjujem
Moje želje će biti nove
i ponovo ću biti srećan
Kako sam sad srećan
Dok se vratim tebi.
NOĆNI VOZ
Noćni voz
bio je prolaz između dva puta:
šta je bilo
i šta je dolazilo.
Šetao je iza noći
poput sove koja ide iza tišine.
I nesvesno smo prešli
sa druge strane dana.
Noćni voz
imao je puno imena
I u svemu je bilo biće ništavstva.
Šetali smo iza noći
a put je bio prazan pred nama.
Zbog toga je bilo lako zaboraviti
šta je ostalo u noći.
Ponekad
njegova sirena se čuje u snu
Zato što vreme ima dva prolaza
Jedan za juče
i jedan za sutra.
ČEKANJE
Voz je odložen na sat
i pretpostavke da će se pojaviti
na levoj ili desnoj strani
bile su relativne kao sećanje na detinjstvo.
Čekanje na voz bilo je skoro isto
kao da čekamo voljenog da izađe iz kupatila.
Svi smo ćutali
i našli smo se u tišini,
kao što je bila noć
u svemiru.
Voz je kasnio
a osnovna je bila potreba
G. Beckett je ovde.
Deluzije su stvorene sa distance
a crvene saobraćajne sijalice bile su
sve više poput nasmijanih usana,
jer je kašnjenje bilo smešno
kao upornost u našem čekanju.
Zapalio sam cigaretu
i pomislio sam šta radiš sada.
Možda čekaš me na kraju pruge.
Naslovna slika Kristijan Urgal
